АТЛЕТИЧАРИ АЊА ЛУКИЋ, БОШКО КИJАНОВИЋ И ЕЛЗАН БИБИЋ КОJИ УЧЕСТВУJУ НА ДВОРАНСКОМ СВЕТСКОМ ПРВЕНСТВУ У БЕОГРАДУ (18-20. МАРТ) ЗАСАДИЛИ СТАБЛО НА БЕЛОМ ДВОРУ У ЦИЉУ ОЧУВАЊА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И ПОРУЧИЛИ:
МАГНОЛИJА JЕ ЦВЕТ КОJИ СПАJА ЦЕО СВЕТ
Наjстариjе дрво на свету, магнолиjа, од данас краси двориште Белог двора у Београду. Стабло су засадилИ атлетичари Елзан Бибић, Ања Лукић и Бошко Киjановић коjи су 7. марта на атлетском митингу, остварили норму за учешће на предстоjећем дворанском Светском шампионату у Београду (18-20. март).
Садња краљице цвећа, како често описуjу магнолиjу, организована jе у сарадњи са Светском атлетском Федерациjом у оквиру напора да се очува животна средина. Циљ инициjативе jесте да се смањи ниво загревања на глобалном нивоу и поведе рачуна о окружењу у ком живимо. Организациони тим Светског атлетског првенства у дворани Београд22, придружио се проjекту „Спортс фор цлимате ацтион“. Проjекат има за циљ да искористи публицитет различитих спортских догађаjа и уккључи што већи броj спортских организациjа како би се подигла свест о екологиjи и указало на проблем наглих киматских промена.
Веруjе се да jе цвет овог дрвета први коjи jе икада процветао на нашоj планети, о чему сведочи податак да су широм света налажени фосили магнолиjа стари више од 100 милиона година. Међутим, многе врсте ове биљке данас су, нажалост, угрожене.
„Дрвеће су плућа наше планете. Зато ми jе jако драго што сам у прилици да допринесем очувању животне средине и што сам на оваj начин улепшала наш град. Магнолиjа jе моjе омиљено дрво, jош из детињства, и волим да кажем да jе она цвет коjи спаjа цео свет", рекла jе Ања Лукић, наша млада препонашица, коjа jе додала да се радуjе предстоjећем спортском догађаjу у Београду. "Веруjем да ће ми ова позитивна енергиjа дати ветар у леђа да на такмичењу остварим своj максимум и обрадуjем све љубитеље атлетике у Србиjи".
Магнолиjа jе данас jедна од омиљених цветних врста, али мало ко зна да jе оваj назив први пут употребио француски ботаничар Шарл Плумиjе у опису дрвета на острву Мартиник. Ботаничар jе име изабрао у част свог колеге Пjера Мањола, професора ботанике и директора Краљевске ботаничке баште у Монпељеу. Атлетичар Бошко Киjановић, на садњу jе дошао спреман и упознат са свим информациjама, али и срећан што jе део ове еколошке инициjативе.
„Радуjе ме што смо успели да повежемо две, за мене jако битне теме, заштиту животне средине и велико спортско такмичење. Надам се и веруjем да ће оваквих догађаjа бити све више у будућности широм света“, рекао jе млади атлетичар коjи jе на Белграде Индоор Меетинг-у у трци на 400 м оборио рекорд коjе jе Слободан Бранковић држао пуних 30 година и тако остварио норму за Светско првенство. Он jе додао да ужива у догађаjима коjи спаjаjу људе.
„Волим биљке и мислим да ће ово стабло коjе смо засадили улепшати дивну башту Белог двора и украсити Београд. Надам се да ће у будућности бити jош оваквих повода коjи ће на леп начин спаjати људе из читавог света“ – закључио jе Киjановић.
Током историjе магнолиjа jе своjом лепотом и великим броjем различитих врста привлачила пажњу. Међутим, у Европи она jе била непозната све до 1570. године када jу jе Франциско Ернандез, лекар шпанског краља Филипа ИИ, описао као биљку посебне лепоте коjу jе видео у Мексику. За многе оваj цвет представља симбол мира и задовољства, али и снаге и верности.
Дворанско Светско првенство у атлетици ће се одржати од 18. до 20. марта у Београду. Ово спортско такмичење окупиће преко 1000 атлетичара и тренера из више од 150 држава света. Међу њима биће и светски рекордер у скоку с мотком Арманд Дуплантис, светска шампионка на 1500 м Сифан Хассан, бронзана са олимпиjских игара у Токиjу на 400м са препонама Фемке Бол, двоструки олимпиjски осваjач златне медаље и светски рекордер у бацању кугле Раjан Краузер. Улазнице се могу купити на интернет саjту тицкетс.рс, као и на билетарницама ТЦ Ушће, Дом омладине и Билет сервис.
****
Оно што можда нисте знали о дрвету магнолиjе:
- Постоjи пре 250 различитих врста ове биљке.
- Цветови већине врста су jестиви и широм света се користе у кулинарству. У неким деловима Велике Британиjе латице се киселе и користе као зачин за различита jела. У Азиjи се пупољци користе за ароматизациjу пиринча или чаjа, док се у Jапану младо лишће и пупољци куваjу и користе као поврће.
- Цветови немаjу прашнике, а опрашуjу их бубе опнокрилци коjе привлачи своjим интензивним мирисом.
- Дрво може достићи 10м висине, а његов животни век иде и до 100 година.
****
Објави коментар