Наjдужа спринтерска дисциплина, трка на 400 метара, коjа на стандардноj атлетскоj стази износи jедан, у дворани два круга, биће jедна од наjатрактивниjих како на предстоjећем такмичењу “BELGRADE INDOOR MEETING” коjе jе заказано за 7. март у Штарк Арени, тако и само 11 дана касниjе на истом месту, али у оквиру светског шампионата у дворани чиjи jе домаћин наша престоница.
Боjе Србиjе у алтетским “круговима коjи живот значе” брани наша вишеструка државна шампионка Маjа Ћирић. Трка на 400 метара или дуги спринт, како ову дисциплину jош називаjу, jе jедно од такмичења коjе поставља велике захтеве, то jе спринт издржљивости, трка пуне снаге без предаха дуж целе дистанце.
Ћирићева jе истрчала фантастичну трку на 400 метара на првом сениорском митингу САС-а 23. jануара 2022. у Атлетскоj дворани у Београду и са резултатом 52,86 секунди испунила норму за учешће на дворанском првенству планете. Након Иване Вулете, Армина Синанчевића, Асмира Колашинца и Елзана Бибића до норме за учешће на Светском атлетском првенству у дворани у Београду од 18 – 20. марта 2022. стигла jе и Маjа и тако постала пети члан српске делегациjе. Десет дана касниjе 33 – годишња српска спринтерка оборила jе сопствени и дворански рекорд Србиjе на 400 метара у дворани коjи сада износи 52,33!
“Овакав почетак сезоне jе свакако нешто што бих увек волела да се понови, мада знам да то ниjе обjективно увек могуће. Рекорд сам конкретно поправила на међународном митингу у Острави (сребрна лига) и на неки начин остварила нешто што сам већ дуже времена знала да сам способна. Међутим, jедно jе знати, а друго jе то и учинити” – почиње причу фантастична репрезентативка Србиjе коjа jе показала да рад, истраjност и жеља чине чуда и доносе жељени резултат.
Где, колико и са ким си се спремала за такмичарску 2022?
“Тренирала сам углавном у Београду у нашоj дворани, коjа нам омогућава много боље услове за дворанску атлетику него што су то били раниjе. Иначе већ дуже времена су моjе припреме везане за Љубљану и рад са групом врхунских атлетичара (између осталих jе Маjа Михалинец спринт, Неjа Филипич троскок, Jан Лукса троскок, Зала Истенич спринт...) коjу води тренер Срђан Ђорђевић. Осим тога да тренирамо заjедно у Љубљани, увек идемо заjедно на припреме и тренирамо са наjбољим атлетичарима из других европских држава. У новембру 2021. смо се припремали у Португалу и протекло jе врло успешно”.
Следи увертира за СП у Арени, “Белграде Индоор Меетинг”, каква су очекивања?
“Када год се такмичим желим да наступим добро и наjбоље што jе то у датом тренутку могуће. "Индоор меетинг" у Београду ће бити моjа задња контрола пред СП. То такмичење ће имати два аспекта: први jе успешан наступ на jако квалитетном такмичењу као таквом, а други jе специфичан и повезан jе са спецификом кружне стазе. Дворане се, а посебно 200м кружне стазе, jако разликуjу по нагибу, оштрини кривине, типу подлоге итд. Све то може да буде важно за успешан наступ”.
Остварила си норму за СП у Београду, са каквим амбициjама дочекуjеш ово такмичење и шта за тебе значи борити се код куће за светску медаљу, да ли има треме?
“Моjа очекивања су свакако усмерена на добар резултат. Ако будем здрава не боjим се наступа и веруjем да ћу jако брзо трчати”.
Када си почела да се дружиш са атлетском стазом?
“Са шест година сам самоинициjативно одлучила да се бавим атлетиком, међутим покоjни тренер Петар Чонградин jе препоручио моjим родитељима да jе за моj развоj наjбоље да се вратим кроз пар година. Од десете године све до данас, атлетика jе поред факултета била моj приоритет и алтернативу у другом спорту нисам тражила. Са тренером Пером сам достигла наjбољи резултат од 57.21с и већ од 15. године сам постала чланица националних селекциjа. У 18. години због студиjа (Филолошки факултет у Београду, звање мастер италиjанског jезика и књижевности) мењам место боравишта и у Београду, у АКЦЗ, долазим до наjбољег резултата од 54.45с, односно 56.09с (у дворани). У сезони 2016. одлучила сам да променим средину и клуб (прелазим у АК Партизан 1945, садашњи АК Партизан) и да напредуjем. Своj рад започињем у Љубљани са стручњаком и врхунским тренером Срђаном Ђорђевићем. У међувремену започињем сарадњу са цењеним професорима др сц. Виолетом и др Миливоjем Допсаjем. Уз моjу породицу, приjатеље, сараднике и броjна сазнања и искуства долазимо до личних рекорда и норми за наjвећа такмичења” – обjашњава Ћирићева.
Уследиле су припреме за Олимпиjске игре Токио 2020, коjе jе пореметила пандемиjа вируса корона.
“Последње две сезоне за мене су биле посебно тешке. У периоду у коме корона креира услове за тренинг и наступе на међународним такмичењима, улажемо много више напора него што смо иначе. Сада када погледам уназад, пре свега jе било важно издржати и припремати се за будуће изазове. Почетком 2022. смо то и успели. Реализовали смо циљеве у виду националног рекорда (52.33с- дворана), норме за Светско дворанско првенство у Београду и личних рекорда на 60м 7.48с и 200м 23.86с”.
Шта jе пресудило да останес у атлетици?
“Пре свега jе то била жеља да напредуjем и да се приближим свом максимуму. Неки су ми говорили да сам већ у „зрелим атлетским годинама“, међутим се са тиме нисам никада слагала. Знала сам да могу боље и на срећу сам имала могућност и људе уз себе да то и докажем. Jако важно jе било и то да сам задњих шест година променила начин тренирања што ми jе омогућило напредак. Сви тренери са коjим сам радила су ми на неки начин помогли да сам данас jош увек способна да трчим личне и државне рекорде. Наjбитниjе од свега jе било то да сам jако пуно енергиjе и концетрациjе посветила тренингу и да сам се кроз тренинг учила како се моjе тело одазива на екстремна оптерећења. Задњих пар година сам пуно научила и о научним основама тренинга брзине и експлозивне снаге. Мислим да jе на личном нивоу веза између знања и спорта врло позитивна. Наравно, jа волим да тренирам и да се такмичим и то jе вероватно поред талента наjбитниjи услов за успех”.
Колико су ти значиле титуле правака државе за прогрес и као мотивациjа за даље успехе на међународноj сцени?
“Победе на државним првенствима су увек биле нешто посебно и тако ће остати док будем у атлетици. Успеси су наjбољи мотиватор”.
Колико дневно тренираш?
“Зависи од периода. У неким фазама припремног периода тренирам до десет пута недељно по сат и по до 2,5 сата по тренингу”.
Чега си се све одрекла зарад атлетике?
„Свакодневног живота", свакодневних, уобичаjених навика (неке не иду наjбоље са врхунским резултатима) и хирова”.
Какав jе план за наредних пар година?
“Након зимске сезоне нас чекаjу интензивне припреме и богат програм такмичења и изазова у летњоj сезони. Тренираћу и наступаћу док будем у томе уживала и видела могућност да могу да напредуjем. Jедини проблем коjи видим осим здравља jе везан на фундаменталне финансиjске услове, коjи ми омогућуjу да могу квалитетно да тренирам и живим. Свакако ћу увек бити захвална онима коjи су ми на том спортском путу помагали и коjи и даље помажу”.
Да си поново на поцетку да ли би одабрала исти спортски пут?
“Вероватно да, jедино бих можда изабрала неку другу атлетску дисциплину и активниjе бих тражила ефикасниjе начине тренирања”.
Догађаj коjи ти jе остао у наjлепшоj успомени…
“Посебно бих издвоjила Беч 2018. и национални рекорд од 52.78с. Неочекиван државни рекорд и сазнање да могу да трчим много боље него што сам пре су у мени изазвали снажну емоциjу. Иако сам поново надмашила себе и своj резултат у Острави ове године, и ментално и физички сам била спремниjа”.
Српска спринтерка Маjа Ћирић спремна jе да истрчи кругове Арене за радост Србиjе.
Поред Маjе Ћирић учешће на Митингу потврдили су: Ивана Вулета (скок удаљ), Асмир Колашинац (бацање кугле), Арманд Дуплантис (скок мотком), Марцелл Jацобс (60 м), Jан Волко (60 м), Филип Михаљевић (бацање кугле), Елзан Бибић (1500 м), Милица Гардашевић (скок удаљ), Ивана Илић (60 м), Лазар Анић (скок удаљ), Страхиња Jованчевић (скок удаљ)…
Карте за “Белграде Индоор Меетинг” коjи jе на програму 7. марта 2022. у 17 часова у Штарк Арени су пуштене у продаjу и можете их наћи на благаjнама фирме Тицкетс и на wеб локациjи тицкетс.рс (хттпс://неw.тицкетс.рс/евент/белграде_индоор_меетинг_1575). Куповином карте подржавате Хуманитарну акциjу “БУДИ ХУМАН”. Српски атлетски савез одлучио jе да сав приход од куповине улазница за оваj митинга, донира у хуманитарне сврхе.
Објави коментар