Бранковић у ЕА кансилу
На Конгресу Европске атлетике коjи се од 21. до 23. априла 2023. године одржава у Београду, одлучено jе да ће актуелни председник Добромир Карамаринов остати на челу Европске атлетике и у наредном четворогодишњем мандате (2023-2027). Карамаринов противкандидат био jе Чех Либор Варханик.
Конгрес Европске атлетике коjи се од 21. до 23. априла 2023. године одржава у Београду jе изборни за позициjе: председника, потпредседника и 13 чланова Савета за четворогодишњи мандат. На конгресу учествуjу представници 49 федерациjа.
Претходни конгрес одржан jе 2021. године и од тад jе функциjу председника Европске атлетике обављао Бугарин Добромир Карамаринов, коjи jе до тада био председник Балканске атлетике. Кандидат за ову позициjу jе поред њега био и Чех Либор Варханик. Донета jе одлука да ће Карамаринов остати на челу Европске атлетике.
Три изабрана потпредседника су Чери Александер (ГБР), Жан Грасиjа (ФРА) и Карин Груте Мовин (СВЕ).
Карамаринов jе на челу Европске атлетике од 2021. године, пре тога jе обављао функциjу председника Балканске атлетике. Током свог мандата, Карамаринов се фокусирао на унапређење атлетике у Европи и jачање сарадње са другим континенталним атлетским савезима.
Његов план за наредни мандат jе да се настави са развоjем атлетике на свим нивоима. Такође, жели да се успостави боља сарадња са другим континенталним и глобалним атлетским савезима, како би се постигао бољи успех атлетичара из Европе на међународноj сцени.
Одлука да Карамаринов остане на челу Европске атлетике ниjе изненадила, с обзиром на његову успешну досадашњу кариjеру и заслуге за развоj атлетике у Европи. Његовим реизбором даjе континуитет у раду и сигурност у развоjу атлетике у Европи у наредном периоду.
За 13 места у савету у конкуренциjи jе било њих 26. међу коjима jе и директор Српског атлетског савеза Слободан Бранковић коjи jе у претходном мандату постао први члан савета икада из Србиjе, задржао jе ту позициjу, док ће се за председника Балканске атлетике гласати данас на АБАФ конгресу. Поред Бранковића чланови кансила су: Френк Карерас (ГИБ), Раул Чападо (ЕСП), Ен Фарсет (НОР), Мартон Ђулаи (ХУН), Тиjа Хелебо (БЕЛ), Ана Кирнова (СВК), Jирген Кессинг (ГЕР), Стефано Меи (ИТА), Гванца Микеладзе (ГЕО), Анти Пхилаковски (ФИН), Ерих Теигамаги (ЕСТ) и Александра Воjнеска-Зикова (МКД).
Бранковић jе до сада обављао функциjу копредседника АБАФ-а, заjедно са Фатихом Синтимаром.
Конгресу Европске атлетике присуствовао jе и председник Светске атлетике, Себастиjан Коу.
Драгославу Вишњићу наjвећа награда Европске атлетике
,,Повеља за заслуге за развоj европске атлетике" ове године отишла jе у Србиjу у руке Драгослава Вишњића, новинара „Спортског журнала“.
У питању jе наjвише признање коjу додељуjе Европска атлетика за ,,врхунски и дугогодишњи допринос развоjу атлетике", како се наводи у образложењу.
Од како jе установљена 1995, свега 35 особа jе добило ову престижну награду, а ове године jе први пут добиjа неко из Србиjе. Кандидати су искључиво бивши чланови Савета ЕА и комисиjа, као и врло истакнуте индивидуе коjе су допринеле развоjу европске атлетике у областима науке, организациjе, администрациjе, статистике и новинарства.
На конгресима Европске атлетике, чланови Савета могу да одаберу максимум четири особе за ову награду, коjе сами предлажу или су то учиниле националне федерациjе. Мада jе било више номинациjа, у 2023. одређена су само два лауретата – уз новинара „Спортског журнала“ jош постхумно и Португалац Мануел Аронс де Карвалхо.
Уз ову jединствену повељу, Драгославу Вишњићу су на свечаности уприличеноj у оквиру Изборног конгреса Европске атлетике у хотелу „Краун плаза“, уручене и ,,Сребрна значка", као и диплома.
Објави коментар