Кроз живот корача осмехом, позитивним ставом, неисцрпном енергиjом и девизом да рад, вера и храброст испуњаваjу човека и граде његову личност! Дане Корица jе правом смислу легенда српске атлетике. Наjпре животна, затим и спорска прича jедног од наjвећих српских атлетичара и репрезентативца, професора физичке културе, бившег генералног секретара Спортског савеза Србиjе, сада потпредседника Српског атлетског савеза jе филмска. Човек, спортиста, професор, жива енциклопедиjа направио jе паралелу атлетике и спорта некада и сада.
Како из садашње перспективе гледате на кариjеру, да ли сте могли и више да постигнете или jе то била реалност у том тренутку?
„Имао сам необичну ситуациjу везану за почетак бављења атлетиком. Као 14 - годишњак због болести оба колена морао сам боравити у гипсаном кориту седам месеци у jедноj болници у Ловрану. Од лежања у тако дугом временском периоду мишићи на ногама су ми били потпуно атрофирали и нестали. Уследила jе и туберкулоза плућа и продужен боравак у болници jош три месеца. Док сам лежао у болници читао сам о успеху наших атлетичара посебно о Фрањи Михаличу и он ми jе био звезда водиља у почетку моjе тренажне активности у атлетици. Сигнрно сам могао постићи више у моjоj кариjери, обарао сам рекорде од 2000 до 10000 метара, али нисам успео освоjити медаљу на Олимпиjским играма и Европском првенству. На Универзиjадама у Москви и Мадриду освоjио сам златне медаље, на Балканским играма освоjи сам преко 20 медаља, на стази и на кросу. Веруjем да jе jедан од разлога што нисам освоjио медаље на шампионатима Европе таj што сам касно почео озбиљно да се бавим атлетиком. Касно сам ушао у атлетску причу из здравствених разлога, тек са 17 година, што jе и за тадашње време касно. Упоредо са тренином радио сам и пуно радно време у фабрици под веома тешким условима” – каже легедарни Дане Корица.
Коjи су то моменти коjе ћете памтити целог живота, а везани су за вашу кариjеру?
“Има много момената коjи се памте, али издвоjићу следеће: 4. место на Првенству Европе у Хелсинкиjу 1971. у тркама на 5000 и 10000 метара. У обе трке поставио сам државне рекорде, а рекорд на 5000 метара коjи сам тада поставио оборен jе тек пре три године. Моj рекорд на 10000 метара након 53 године jош увек ниjе оборен. Триjумф на наjпрестижниjем кросу “Пет млинова” у Италиjи где сам победио светске трчаке и носиоце олимпиjских медаља. Осваjање бронзане медаље на наjпознатиjоj поноћноj трци у Сао Паолу 1971. Са радосћу се сећам победа на многоброjним уличним тркама у Београду, Загребу, Љубљани, Сараjеву, а посебно победе на 5000 метара на полувремену фудбалске утакмице Црвена звезда – Бенфика где jе било више од 100000 навиjача”.
Дуго сте у свету спорта и као спортиста и као спортски функционер. Направите паралелу спорт некада пре пола века и данас?
“Разлика jе огромна, jер jе спорт некада био искључиво забава, а сада jе превасходно постао велики бизнис. Некада jе било нормално да спортиста поред тренинга ради, а данас jе то само редак случаj. Сада су услови за бављење спортом далеко повољниjи како по питању тренинга, исхране, медицинске и остале стручне помоћи, да не говорим о финансиjском награђивању у свим спортовима. Ово jе случаj и конктрено у мом спорту, атлетици где су у данашње време услови за бављење атлетиком далеко повољниjи него пре пола века”.
Шта jе лакше за тренера, да води неког младог атлетичара (атлетичарку) или да буде тренер неке од селекциjа Србиjе?
“Сигуран сам да jе лакше бити тренер младог атлетичара, него водити селекциjу. Када си тренер репрезентациjе мораш различите амбициjе и личности укомпоновати да функционишу као jедан, jединствени тим, иако су у основи индивидуалци. Ако се у томе успе, онда ће и резултати бити одлични. Да би се то остварило мора селектор да има велики ауторитет коjи jе стекао своjим лчичним резултатима на спортском пољу и претходном раду са селекциjама”.
Колико се променила атлетика од оног доба када сте се Ви бавили активно трчањем и шта се променило у начину на коjи су радили тренери тада и како раде сада?
“Велика jе промена, данас jе много лакше. Од услова за рад, коришћење савремених технологиjа, квалитетне опреме. модерних борилишта, блиске сарадње са успешним тренерима ван наше земље, размене мишљења, усавршавање на семинарима и рад са другим стручњацима од нутрициониста, психолога, физиотарапеута до стручњака за без опоравак после напорних тренинга и такмичења, финасиjске стимулациjе за освоjене медаље”
Шта чини jедног тренера успешним. Прилаз атлетичарима, начин тренирања, вођења на турнирима?
“Успешан jе онаj тренер коjи са своjим такмичарима постиже врхунске резултате у континуитету, са визиjом и планом рада у дужем временском периоду. Ту jе и примена савремених метода тренажне активности, уз блиску сарадњу са стручњацима из разних области. Сматрам да посебно треба обратити пажњу на младе атлетичаре да се не оптерете у време када jош нису сазрели за велике напоре”.
Шта за Београд и Србиjу представља домаћинство Светског првенства у кросу?
“Оваj догађаj има велики значаj за промоциjу Београда и Србиjе као доброг организатора и домаћина. Значиће много за популаризациjу ове врсте такмичења међу младим атлетичарима и ово ће бити велика промоциjа туристичког потенциjала Београда и наше земље”.
ВОДАВОДА jе званична вода Светског првенства у кросу Београд24.
Објави коментар