– Уметничко стварање као „посебна врста подвига” у православљу
Међународна изложба Културног центра Калеидоскоп под окриљем Унеска у Београду, jедан од наjвећих живих иконописаца гост изложбе
Фото: Марко Рупена
У Галериjи Коларчеве задужбине у уторак (26. 8) увече отворена jе изложба „Светлост Логоса”.
Оваj међународни, жирирани мултимедиjални догађаj, посвећен савременоj сакралноj уметности, отворио jе Његова Светост Патриjарх српски господин Порфириjе, у присуству многоброjних домаћих и страних уметника, представника дипломатског кора и броjних личности из културног живота.
У диjалогу иконописних традициjа и ауторских поетика са 125 представљених радова изложба jе окупила 97 уметника из 12 земаља. Биће отворена до 11. септембра, у организациjи Културног центра Калеидоскоп, под окриљем Унеска и уз благослов Патриjарха, а посвећена jе и обележавању 850. годишњице од рођења Светог Саве.
Очински лик као надахнуће
– Током читаве историjе, нико ниjе више открио нашем православном роду, нити га светлошћу Логоса ниjе осветлио и задужио колико jе то учинио Свети Сава – рекао jе патриjарх Профириjе.
Пишући „Студентички типик” он jе своjим монасима наложио да се труде да им ум буде у „небеским виђењима, у красотама раjским, у анђеоским дворовима, у онамошњем животу”, да мисле каква ће поjава Исуса Христа бити, „какво биће Христово страшно и од сунца светлиjе лице” навео jе патриjарх.
– Кад читамо ове речи Светог Саве, не можемо да у њима не видимо и његов очински лик и дело чиjим jе благословом инспирисан и осликан величанствен Богородичин храм манастира Студенице, покренут велики замах у уметности Старе Рашке, али не мање и вечерашња изложба. Она jе израз жеље да се и у наше време, уметничким стварањем као посебном врстом подвига, приближимо светлости и светости Христа Бога Логоса, коjи jе Свети Сава своjом речjу величао и животом славио, не само да бисмо сведочили православљу кроз уметничко стваралаштво данас, већ да бисмо исповедали и приносили личним животом Христа светлост коjа сиjа у тами и тама jе не може обузети – поручио jе поглавар српске православне цркве.
Након његове беседе, наступили су Љиљана Поповић и група „Жива вода” и хор Цркве Ружице и Капеле Св. Петке.
Награде и похвале
Владика моравички Тихон, jедан од чланова Уметничког савета коjи jе жирирао радове и издвоjио оне наjбоље, доделио jе награде и похвале уметницима.
Велику награду за квалитет израде лика светитеља добила jе Мара Огњеновић за рад „Сусрет Jоакима и Ане”.
Награда за целовитост квалитета иконографског израза додељена jе Милици Мишић за „Небеску литургиjу”.
Награда за оригиналност идеjе живописане иконе уручена jе Тодору Лепчевићу за икону „Златни орао – Свети jеванђелист Jован у злату”.
Добитник награде за квалитет колоритског решења jе Емануел Берк, за „Светог Павла, апостола народа”.
За своj ауторски рад похваљени су Анђелиjа Лепчевић, Горан Ракић, Ђина-Мариjа Пилиповић, Сузана Парента, Мариjа Вукосављевић, Адела Алексе, Алкис Папас, Алин Богдан Патер, Мартин Рибацки и Меган Елизабет Гилберт.
У оквиру пратећег програма изложбе биће уприличена два мастер класа.
Наjвећи живи иконописац, Григори Попеску-Мушчел из Румуниjе ће, заjедно са професорима букурештанске академиjе, др Михаиjем Команом и др Андреjем Мушатом и нашим представницима, проф. др Тодором Митровићем и МА Луком Новаковићем, два дана уживо сликати иконе.
Ти радови ће, од петка 29. августа, бити изложени на штафелаjима у Галериjи Коларчеве задужбине, а потом ће постати део легата Културног центра Калеидоскоп.
Други мастер клас, Уметност позлатарства: Традициjа и иновациjа одржаће уметнички позлатар и сликар Тодор Лепчевић.
Ауторски концепт изложбе „Светлост Логоса” потписуjе МА Лука Новаковић, сликар-консерватор и докторанд Универзитета у Београду на мултидисциплинарним академским докторским студиjама у области Историjа и филозофиjа природних наука и технологиjе, док jе кустоску поставку обликовала историчарка уметности Вера Виторовић.
Изложба траjе до 11. септембра. Галериjа jе отворена радним данима од 10 до 20 и суботом од 10 до 14 сати. Недељом не ради.
НАПОМЕНА: Фото потпис: Марко Рупена, Калеидоскоп медиа. Све фотографиjе су дозвољене за обjављивање.
Миона Ковачевић
Објави коментар