Манастир се налази на југоисточном делу Фрушке горе, у питомој долиним северно од прњавора и села Крушедол. Манастирски комплекс данас чине црква и четворострани конаци у ограђеном парку. Манастирска црква је посвећена празнику Благовештења Богородице (25. март/7. април).
Манастир Крушедол је задужбина породице српских деспота Бранковића. Изградио га је владика Максим Бранковић између 1509. и 1516. године. Градњу је помогао влашки војвода Јован Њагоја.
Пошто је црква подигнута као породични маузолеј, у њој су биле смештене мошти свих Бранковића, светог Стефана Слепог и светог Јована, оца и брата владике Максима, владика Максим и света Мајка Ангелина. Тако је манастир Крушедол постао центар у којем се неговао и из којег се ширио култ последњих српских деспота. Мошти ова четири српска светитеља почивале су у Крушедолу све до 1716. године, када су Турци, повлачећи се испред Еугена Савојског, похарали и попалили манастир а мошти сасекли и растурили.
За време турске доминације у Срему манастир Крушедол је забележен као успешна монашка заједница. Крушедолски монаси током XVI века сопственим средствиам довршавају градњу манастира и украшавају унутрашњост цркве. Захваљујући игуману Силвестру 1543. године живописана је припрата, а 1545-1546, за време игумана Јоаникија, осликани су наос, кубе, певнички простори и олтарска апсида. Цркву су осликали монаси Јосиф, Никодим и Симеон, највероватније Грци са Свете Горе, који су радили у Влашкој.
Приликом Сеобе Срба 1960. године, заједно с народом и патријархом Арсенијем III Чарнојевићем, монаси су се повукли на север у Сентандреју, па је за извесно време манастир Крушедол остао напуштен. Братство се вратило тек 1697-1698. и наставило редован монашки живот. Мошти патријарха Арсенија III чарнојевића сахрањене су 1706. године у манастиру Крушедолу.
