Кнез Михајло је био једна од најзначајнијих личности наше историје. У оквиру комплекса старог Милошевог двора у Крагујевцу је 1860. године подигао Конак који је сада, уз Амиџин конак и модерну галерију која се налази у дворишту, део Народног музеја Крагујевац. Чине га приземље и спрат. Централни део приземља краси пространи хол, у који се ступа по самом уласку у ову грађевину. Из овог хола се улази са леве и десне стране у простране канцеларије. Спрат је готово идентичан са приземљем. Ентеријер је веома скромно решен, у њему влада одсуство украса. Кров је на две воде, израђен од дрвене конструкције и грађе.
Централни улаз је мало богатије решен, наглашен са плитким забатом на централном делу, изнад улазних врата, до којих води скромно степениште. Приземље и спрат не прате исте линије, тако да се на приземљу налази већи број прозора него да спрату, али су постављени тако да је цео ансамбл веома хармоничан.
Осим скромних украса на централној фасади на којој се налази и сам улаз у грађевину, остале, бочне фасаде су веома скромно, готово неугладно решене. Хоризонтални венци и веома сведена орнаментика, чине готово једине украсе на конаку.
Овакво украшавање Кнез-Михајловог конака указује на јак утицај аустријске архитектуре и уметности с` половине XIX века.
Старије грађевине из Милошевог времена, који су делом и сачувани на овом простору су се по стилу, карактеристикама и архитектури у многоме разликовали од новонасталог конака кнеза Михајла.
На њима се јасно огледао утицај турског балканско-орјенталног стила, са карактеристикама источњачке архитектуре, а сада се на истом простору нашао потпуно нови, који се суштински разликовао од целог простора. Зграда је типична слика западне архитектуре, и културне, скромне одмерености самог наручиоца.