Место које крије тајне српске историје
Надомак Смедерева, удаљена од центра града 4 километара, недалеко од београдског пута, на брду са којег се у непрегледну даљину пружа поглед на Дунав, окружена с једне стране најлепшим виноградима, а са друге стране столетним парком, налази се вила „Златни брег“, историјски и културни драгуљ у наслеђу Србије.
Фото: Ненад Тепавчевић
Некадашња летња резиденција српске владарске династије Обреновић, место где је Србија била кнежевина и краљевина, од периода Другог светског рата, па све до последњих година „забрањени град“ обавијен велом мистерије, који је у својим одајама сакрио многе важне сусрете и одлуке државника, вила „Златни брег“ је од скоро отворила врата за посетиоце који могу да уживају у њеној раскоши и откију бар делић тајни њене вишевековне историје.
Ова смедеревска лепотица, која је један од најзначајнијих симбола дворске културе и господства у модерној Србији, плени својим богатством и изазива одушевљење и дивљење сваког посетиоца.
Пространство плодне дунавске земље на чијим виноградима ниче најслађе грожђе и настаје најукусније вино, мирис липа, кестена и четинара који опија душу, видиковац са којег поглед досеже преко моћног Дунава све до Баната, одаје у којима се налазе аутентични предмети династије Обреновић, кабинети украшени скупоценим персијским теписима, у којима су се некада потписивали споразуми, краљевски салони у којима су се славили рођендани, окупљали највећи српски сликари и књижевници и дешавале дворске сплетке и љубави – све то чини вилу „Златни брег“ атрактивном туристичком локацијом на којој сваки посетилац постаје сведок српске историје, омађијан истинама и тајнама векова.
Фото: Ненад Тепавчевић
Платан и винова лоза кнеза Милоша
Историја кнежевско-краљевске виле у Смедереву сеже у прве деценије 19. века, у време ослобађања Срба од владавине Османлија и стварања модерне српске државе. Кнез Милош Обреновић, оснивач владарске династије Обреновић, у периоду своје највеће славе и угледа, куповао је земљу од 1827. до 1831. године од неког Хаџи-Мула Мустафе Смедеревца, ножара Мухамеда и других турских спахија, све док није направио пространо имање од 30 хектара, са жељом да овде сагради палату за своју породицу и да негује винограде. Неписмени али мудри владар Милош, чијим политичким потезима Србија дугује захвалност што је након пет векова ослобођена од турског ропства, имао је истанчани сензибилитет за природни амбијент, па није случајно за место летњиковца одабрао најлепши положај тадашњег Смедерева – управо у овим српским крајевима Римљани су засадили прве чокоте винове лозе, дајући делу Смедерева поетичан назив Mons Aureus (Златно брдо), а квалитетним винима дичио се и средњовековни владар деспот Ђурађ Бранковић и његова властела, као и касније турске спахије и бегови.
Већ 1833. године кнез Милош је овде саградио конак са винским подрумом чија су смедеревска бела вина врло брзо постала позната на европском тржишту. Тако је родоначелник династије Обреновић постао један од највећих виноградара у историји гајења винове лозе у Србији.
Данас у прелепом парку испред виле „Златни брег“, међу липама, кестенима и четинарима поносно се уздиже најстарији платан који је кнез Милош засадио. Као сведок Милошевог доба поред стазе за шетање стоји и бињекташ – камен са којег је кнез, који је био ниског раста, узјахивао коње. Као успомена на овај период у вили се налази и коафеза – тоалетни сто који је кнез Милош поклонио својој супрузи кнегињи Љубици.
Фото: Ненад Тепавчевић
Зидање летњиковца
У време своје друге владавине Србијом, завршене атентатом у Кошутњаку, кнез Михаило Обреновић, син кнеза Милоша и кнегиње Љубице, на имању свог оца обновио је засаде винове лозе и подигао једноспратни летњиковац 1865. године. Тиме почиње успон кнежевске владавине у Смедереву.
У овом периоду брање грожђа у кнежевском винограду први пут се претвара у јавну светковину којој присуствују представници владе, чланови породице и многобројни гости из народа. Грожђе из кнежевог, потом и краљевског винограда, постаће узор смедеревским виноградарима, из чега ће се крајем 19. века родити идеја о „Изложбама грожђа“ које данас имају ново обличје у туристичко-привредној манифестацији „Смедеревска јесен“.
Летњи дворац кнеза Михаила зидан је у тзв. швајцарском стилу, тада популарном начину грађења летњиковаца европске аристократије. Предворје испред главног улаза обележено је двокраким степеништем и раскошно орнаментисаним троугластим тимпаноном изнад прозора и улазних врата.
Кнез Михаило уредио је и парк око виле, са ретким стаблима кедра, дафине, магнолије, црног бора, кестена и платана. Направио је и терене за крикет на коме је проводио слободно време. Због његове велике љубави према коњима овде је тада негована и мала ергела са најбољим пастувима, а у Смедереву су сваке године за Божић и Тодорову суботу одржаване трке коња.
Новосаграђени летњиковац је кнезу Михаилу често био уточиште након тешких политичких превирања. Друштво му је у вили често правио Анастас Јовановић, управник његовог двора и први српски фотограф, захваљујући коме постоји први панорамски снимак Смедерева датиран између 1860. и 1867. године.
Раскош и наличје краљевског сјаја у Смедереву
Прави дворски живот установљен је у вили Обреновића за време владавине краља Милана и краљице Наталије Обреновић, а процват је имао и за време владавине њиховог сина Александра. Краљица Наталија волела је да са својом свитом овде често проводи време, посебно након развода од краља Милана. Она је заслужна што је 1897. године извршена реконструкција летњиковца кнеза Михаила.
Чувени дворски архитекта Јован Илкић, аутор здања Народне скупштине у Београду, хотела „Москва“ и официрског дома (данас Студентског културног центра у Београду), на Наталијин наговор осмишљава нова идејна решења, па су крајем 19. века дозидана бочна спратна крила, две угаоне куле и декоративни елементи над балконима спратова, подрумом и дуж главне фасаде. Дотад скромни ентеријер обогаћен је новим просторијама за владара – у десном крилу виле налазиле су се краљевске одаје, у левом крилу собе, а у приземљу салон, трпезарија и собе дворских службеника, првог ађутанта, лекара, маршала двора, секретара и дворске госпођице.
У време краља Милана и касније његовог сина Александра Обреновића вила у Смедереву постаје једно од најважнијих стецишта српске културне елите. Овде су приређиване луксузне забаве, окупљала су се велика имена српске књижевности и уметности – Милан Ракић, Лаза Костић, Милован Глишић, Стеван Сремац, сликар Паја Јовановић и Влахо Буковац… Кроз раскошне салоне виле Обреновића на позоришним представама Бранислава Нушића, највећег српског комедиографа, орио се смех дворана и њихових угледних гостију. Овде су се славили рођендани, имендани, годишњице брака, свирао се клавир, одржавани су балови, играо се билијар у салонима и крикет на теренима у близини виле… Сликани су портрети владара који су често лети уживали у благодетима купања у Краљевском купатилу на Дунаву.
У вили „Златни брег“ одржаване су министарске седнице, доношени устави, важне политичке одлуке, укази о одликовањима и робијама, вођени су тајни разговори угледника који су кројили судбину Србије. Према писмима краљице Наталије, она је управо у смедеревским виноградима сазнала вест о венчању свог сина Александра са њеном дворском дамом Драгом Машин.
Након венчања Александра Обреновића и Драге Машин, од 1900. до 1903. године, вила у Смедереву постаје летњи краљевски двор у којем се владарски пар често сакривао од очију радознале јавности која није била наклоњена њиховој љубави. После Мајског преврата 1903. године и убиства краља Александра и Драге, краљица Наталија, као једини наследник имовине Обреновића, поклонила је летњиковац пуковнику Антонију Орешковићу због верности династији. Процењује се да је 30 хектара земље, вила и све што је било у њој (сребрнина, слике, намештај, библиотека, збирка оружја и друго) вредело милион у злату. Летњиковац је био у власништву Орешковића до 1945. године, када постаје државна својина.
Вила у власништву државе и вео мистерија
Док је за време Првог светског рата вила Обреновића претворена у немачку болницу, након Другог светског рата постаје државно власништво, најпре вила Извршног већа, а потом и резиденцијални објекат Владе Републике Србије.
Друга реконструкција објекта у класицистичком стилу извршена је пред Самит несврстаних у Београду 1961. године на захтев Јосипа Броза Тита који је био одушевљен њеним положајем и лепотама природе у окружењу. Непосредно пре радова првобитни конак кнеза Милоша са подрумом премештен је са своје аутентичне локације на нешто виши положај у парку, при чему је добио изглед традиционалне српске куће са тремом на луковима, као и назив „Сеоска кућа“.
У послератном периоду вила је и добила име „Златни брег“ које и данас има. Највећи део намештаја после рата набављан је на аукцијама у европским метрополама или је откупљиван од старих београдских породица, док је парк након реконструкције виле освежен ружичњацима и фонтаном са скулптуром „Леда са лабудом“, уметничким достигнућем уметнице Оље Ивањицки.
Скоро пуних седамдесет година вила је била смедеревски „забрањени град“ кријући у себи сусрете државника, важне договоре политичара и тајне полиције, као и многе интриге. Отварала је своја врата другима само у специјалним случајевима, често само за потребе снимања серија и филмова који су своје уметничке ефекте употпунили њеним аутентичним амбијентом и раскошима ентеријера.
Тек 2009. године вила „Златни брег“ добила је статус споменика културе од посебног значаја, а 2014. године потписивањем протокола између Града Смедерева и Владе Републике Србије коначно је постала доступна свим посетиоцима који данас имају прилику да доживе у њеним одајама и парковима дух старих краљевских времена.
Вредни експонати виле „Златни брег“
Данашњи изглед Виле чини поставка Историјског музеја и Музеја примењене уметности у Београду. Много је вредних експоната који су опстали као сведоци прошлих времена српске историје и славних владара: тоалетни сто-коафеза (18. век), сто за картање (1860), сто за шах (1840), сталак за ноте са краљевским грбом (19. век), салонска гарнитура у ампир/стилу (19. век), фењери (18. и 19. век), порцеланско посуђе, а од уметничких слика репрезентативан је портрет краљице Наталије Обреновић.
У радном кабинету краља Милана најупечатљивији је персијски тепих непроцењиве вредности, од 500 000 чворова, направљен од камиље длаке, на којем се боје преливају чинећи невероватну лепоту. На плафону виси величанствен лустер од чувеног скупоценог мурано-стакла. .
Унутрашњост виле, уз амбијент окружења у којем преовладава чудесни мир, чини да сваки посетилац виле „Златни брег“ за тренутак занеми очаран величанственошћу у којој се преплићу српска природа, традиција, историја и култура – на месту где се сусрећу векови.
Занимљивости
- Према анегдотама забележеним у српском народу, кнез Михаило Обреновић је, по угледу на енлеске земљопоседнике, волео да се одмара седећи у барокној гвозденој столици, специјално за њега направљеној, читајући новине у хладовини парка Виле.
- Кнез Михаило је био веома образован владар и имао је скривени таленат – одлично је писао песме. Једно од његових најлепших дела је и љубавна песма „Што се боре мисли моје“, настала као плод недозвољене љубави коју је осећао према блиској рођаки.
- Кнез а потом и краљ Милан Обреновић био је бурног темперамента, слаткоречив и сентименталан, лако заљубљивог карактера. Бројне љубавне авантуре на крају су довеле до развода са краљицом Наталијом која је утеху и пре краха брака и касније често проналазила у мирном окружењу Виле.
- У време краљевског домена у Смедереву у Вили су чест организовани раскошни балови, који би почињали „Србијанком“, настављали се валцером, па колом краљице Наталије.
- Контроверзна последња српска краљица Драга Машин била је удовица и нероткиња када се краљ Александар заљубио у њу. Иако су сви мислили да је у питању само пролазна авантура младог краља са дворском дамом његове мајке, они су склопили брак, а убрзо је из краљевске ложнице Виле у свет отишла лажна вест о краљичиној трудноћи. Краљ Александар је у част те вести помиловао тада све политичке затворенике, чак и оне који су се противили његовој женидби…
- Краљица Драга никада није имала добар апетит. Јела би бистру чорбу од поврћа, салате и воће, а редовно је постила и причешћивала се. Кафу је обожавала, док би за време ужина узимала гутљај шампањца да учини по вољи свом супругу.
- Док би краљ Александар време у Смедереву проводио играјући крикет или на купању у Дунаву, за које би се доносило специјално купатило из Београда, краљица Драга је прекраћивала време пецањем. Никада није уловила ниједну рибу, јер јој је увек недостајао мамац.
- Краљица Драга била је велики хуманиста и покровитељ српских научника и уметника. Донирала је новац за истраживање Виминацијума, Бранислава Нушића поставила за управника Народног позоришта, Јовану Скерлићу плаћала је студије у Женеви, финансирала је „Невен“, часопис Јована Јовановића Змаја, помагала је дечје сиротиште. Осим тога, имала је и таленат за моду, па је дизајнирала одећу инспирисану хаљинама средњовековних српских владарки.
- Пре тринаест година у вили „Златни брег“ боравио је Дијего Марадона, фудбалска легенда, којег је овде довео његов домаћин, чувени српски режисер Емир Кустурица, не би ли га сакрио од превелике пажње јавности. Марадона је јутарњи тренинг имао на стазама поред виле, којима су некада шетали кнежеви и краљеви Србије.
- У Вили је сниман популарни српски филм „Пљачка трећег рајха“, историјска серија „Крај династије Обреновић“, као и драма „Чеховљеве минијатуре“ и друге. Многи Смедеревци су на снимању серија и филмова учествовали као статисти и били одушевљени јер су први пут изблиза видели вилу и њене скривене чари.
- Последња рестаурација Виле урађена је 1996. године, када су о трошку државе сређени кров и фасада објекта. Занимљиво је да су рестауратори те године ишли чак у Шведску како би пронашли што аутентичнији материјал за пресвлачење.
- Персијски тепих, који краси под кабинета краља Милана, вероватно су Немци узели и продали. На једној аукцији у Паризу тепих је пронашао сликар Паја Јовановић који га је откупио и вратио у Вилу.
- У Вили се налази и чудесни табернакл, „путујући“ ковчег за документацију са 72 фиоке, од којих се половина не види јер је вешто укомпонована и сакривена у унутрашњости ове занимљиве шкриње.