МЗ РИТОПЕК
Ул. Београдска 4
011-8064-454
Пружање информација грађанима
радно време: понедељак-петак од 7,30 до 15,30
Привремени савет МЗ Ритопек
Бранко Костић, председник
Слободан Танасијевић, члан
Мирољуб Матејић, члан
Слободан Стевановић, члан
Александар Лазаревић, члан
Милан Обрадовић, члан
Зоран Павловић, члан
Драган Путниковић, члан
Зоран Петровић, члан
Ритопек jе насеље у општини Гроцка у Граду Београду. Према попису из 2011. било jе 2613 становника. Насеље потиче jош из римског периода када се звало "Трицорниум", где се налазило воjно утврђење "Цастра Трицорниа". Име у преводу значи "Три рога", односно три врло слична брда, од коjих jе jедно касниjе склизнуло у Дунав и нестало. Богато jе археолошко налазиште разних предмета из римског периода, неких веома значаjних, као нпр. оклоп римског воjника из 258. године.
Овде се налази Споменик и спомен костурница у Ритопеку у част погинулим борцима Црвене армиjе приликом ослобађања Београда 1944. Место за споменик jе изабрано зато што jе управо у Ритопеку започет напад совjетских снага.
Основна школа у Ритопеку jе jедна од наjстариjих у Србиjи, основана 1838. године.
Село jе познато и као центар узгоjа великих количина наjквалитетниjе трешње.
Демографиjа
У насељу Ритопек живи 1901 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 42,2 година (41,2 код мушкараца и 43,3 код жена). У насељу има 653 домаћинства, а просечан броj чланова по домаћинству jе 3,49.
Ово насеље jе у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен jе пораст у броjу становника.
|
|
|
|||||||||||||||||||||||||||||
|
Етнички састав према попису из 2002.[2] |
|
|||||||||||||||||||||||||||||
|
· Срби |
|
2.205 |
· 96,54 % |
|||||||||||||||||||||||||||
|
|
12 |
· 0,52 % |
||||||||||||||||||||||||||||
|
· Роми |
|
10 |
· 0,43 % |
|||||||||||||||||||||||||||
|
|
9 |
· 0,39 % |
||||||||||||||||||||||||||||
|
· Хрвати |
|
6 |
· 0,26 % |
|||||||||||||||||||||||||||
|
· Румуни |
|
4 |
· 0,17 % |
|||||||||||||||||||||||||||
|
|
3 |
· 0,13 % |
||||||||||||||||||||||||||||
|
|
2 |
· 0,08 % |
||||||||||||||||||||||||||||
|
· Бугари |
|
2 |
· 0,08 % |
|||||||||||||||||||||||||||
|
· Чеси |
|
1 |
· 0,04 % |
|||||||||||||||||||||||||||
|
· Словенци |
|
1 |
· 0,04 % |
|||||||||||||||||||||||||||
|
· Мађари |
|
1 |
· 0,04 % |
|||||||||||||||||||||||||||
|
· непознато |
|
7 |
· 0,30 % |
|||||||||||||||||||||||||||
Становништво према полу и старости
|
|
м |
|
|
ж |
|
? |
7 |
|
|
7 |
|
80+ |
16 |
|
|
29 |
|
75—79 |
42 |
|
|
67 |
|
70—74 |
72 |
|
|
72 |
|
65—69 |
71 |
|
|
66 |
|
60—64 |
51 |
|
|
63 |
|
55—59 |
82 |
|
|
63 |
|
50—54 |
106 |
|
|
100 |
|
45—49 |
104 |
|
|
99 |
|
40—44 |
74 |
|
|
89 |
|
35—39 |
52 |
|
|
57 |
|
30—34 |
61 |
|
|
62 |
|
25—29 |
88 |
|
|
70 |
|
20—24 |
89 |
|
|
75 |
|
15—19 |
80 |
|
|
68 |
|
10—14 |
66 |
|
|
50 |
|
5—9 |
45 |
|
|
55 |
|
0—4 |
46 |
|
|
40 |
|
Просек : |
41,2 |
|
|
43,3 |
Земља и паша - Земље за обрађивање становници овога села имају на местима званим: Пољана, Мајдан, Пурине Појате, Ристин Обор, Татин Прокоп, Суво Пландиште, Пасуљиште, Жежница, Сајиновац (ту су били виногради), Ливадице, Кал, Церје, Мостине, Плавице, Маклице и др.
На некима од тих места има и по мало паше, а у шуми становници овог ссела оскудевају, мада је раније било много шуме. Липовица је некада била под шумом. То је била утрина села Ритопека.
Тип села - Село се дели у три дела: Сред-село, Горњу и Доњу Малу. Сред-село је између две главице око цркве и механе. Куће су збијене као у селима правога збијенога типа, али нема правилних улица. По странама косе налазе се Доња и Горња Мала. Куће у њима су разређеног типа тако да се Горња Мала умногоме приближава селима разбијеног типа.
Старине у селу - У атару овог села постоји Црквиште. Стари новац и др. налази се на месту Водицама, у Плавинцу и др. Данашње село је променило неколико положаја; по причању неких три. Прича се да је било на месту званом Дугачке Њиве, затим, код Водица па код Плавиначког Потока.
Постанак села и порекло становништва - Ово је једно од најстаријих села у околини Београда. Има у њему старијих породица, за чије се порекло не зна, те се сматрају да су старинци, мада ови то нису, јер се поред тога прича, како у овом селу нема домородаца, те да су сви досељени.
–Путниковићи су најстарији у овом селу, не зна се одакле су досељени; причају неки како су их „дирали“ да су „Латини“, Алимпијевдан.
–Паламиге, породица некога Јове су такође стара породица – који су изумрли.
–Челиковићи су стара породица чији је предак био Црни Живан, и они су изумрли.
-Старе породице су и:
–Милошевићи – Никољдан.
–Урошевићи – Алимпијевдан.
–Калдишићи***
–Шиљини*** и други.
За све остале породице у селу се зна одкуда су досељене:
–Марковићи су са Косова, одкуда се због зулума кренуо Марко Марковић, отац старцу од 100 година, најпре дођу у Дражањ, где нису дуго остали, јер ту убију спахију, па одатле дођу у Ритопек, Мратиндан.
–Петровићи су такође са Косова, Никољдан.
–Матејићи су из Ропочева под Космајем, Аранђеловдан.
–Вучковићи су из Иванче, Ђурђевдан.
–Баштовановићи су из „Шоплука“, Никољдан.
-„Шумадинци“ су из Барајева, неки за њих веле да су први колац поболи у Ритопеку, Никољдан.
–Живановићи су од Лесковца, предак име је Живан Торлак, Аранђеловдан.
–Сапунџићи су пореклом из Херцеговине, а пре него су се доселили у Ритопек живели су у Врчину и Заклопачи***.
–Стевановићи су од Прокупља, Петровдан.
–Николићи су из села Стојника у Шумадији, Томиндан.
–Младеновићи су од Лесковца, Никољдан.
–Пејчићи (механџије) су Нишлије, Јовањдан.
–Богојевић Никола, мехаџија, је од Кичева у Македонији одакле је и поп-Трајко, који је свештеник у овом селу***.
–Станисављевићи су из Малог Пожаревца, Никољдан.
–Јанковићи су из Бегаљице, предак Јанко Влах им био тувегџија, Алимпијевдан.
–Трајиловићи су „из прека“, Велика Госпојина.
–Лукићи су из Бегаљице, Трифундан.
–Митићи су из Лаидола (Лаола), Смедеревски округ, Ђорђиц.
–Мошићи су из Губеревца, Космајски срез, Јовањдан.
–Јовановићи (Стојанац) су од Прилепа, Никољдан.
–Јовановић Јевта је из Бељине под Космајем, Никољдан.
–Митановићи су из Старчева, Ђурђиц.
–Матејићи (Живота) су из Долова у Банату, Велика Госпојина.
–Тодоровићи а сада Глишићи су из Опова, Св. Сергије.
–Митићи су из Сланаца, Стевањдан.
–Стефановићи су из Белог Потока (од фамилије Чарапића), Ђурђиц.
–Димовићи су из Баваништа у Банату, Св. Вартоломеј.
–Вујићи су из Старчева, Мала Госпојина.
–Стојановићи воде порекло од Адама (Адолфа), који се као ковач доселио из Војводине, па се овде покрстио, Илиндан.
–Ћирковићи, за њих се не зна одакле су старином***.
–Павловићи су из Војводине (биће из Црепаје), Никољдан.
–Ђурићи су из Болеча, Св. Петка.
–Богдановић Младен „Бугарин“ је из округа Врањског, дошао 1878. године***.
–Симићи су из Великог Села, Јовањдан.
–Танасковићи су из Великог Села, предак дошао као терзија, Аранђеловдан.
–Тодоровићи су из Гроцке, Стевањдан.
–Аврамовићи, предак дошао из Великог Села жени у кућу, Пантелијевдан.
–Петровић Обрад је из Миријева***.
–Мишић Цветан (чобанин-овчар) је из Коћине***.
Куће новијих досељеника и издељених задругара су по окрајцима села. За време бежаније 1813. године, становници су бежали „преко“, ишли су до Томашевца, па се потом вратили у Ритопек. Када су поново дошли, све су куће у селу биле изгорелле. Онда су, веле, по ади у Дунаву сејали пасуљ.
***Не каже се коју славу славе.
ИЗВОР: „Околина Београда“ Риста Т. Николић – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига V), Београд 1903.