МЗ ПУДАРЦИ
Ул.Палих бораца 21
011-8541-044
Пружање информација грађанима
радно време: понедељак-петак од 7,30 до 15,30
Привремени савет МЗ Пударци
Александар Мратинковић,председник
Немања Величковић, члан
Игор Миљковић,члан
Жељко Видосављевић,члан
Жељко Радојковић,члан
Из Википедиjе, слободне енциклопедиjе
Пударци jе насеље у Општини Гроцка у Граду Београду. Према попису из 2011. било jе 1353 становника.
Историjа
Насељено место Пударци се налази jужно од вароши Гроцке. Северозападно од места jе место коjе се зове Старо Село, где се и данас види по коjи споменик без натписа. Нема података а ни предање ништа не зна да каже о постанку овога села. У арачким списковима из првих десетина 19. века помињу се Пударци као село коjе jе имало 1818. године 22 куће, а по попису из 1922. године село jе имало 204 куће са 1126 становника.
Село су основали преци данашњих Ђорђевића и настанили су се у долини Потока, где jе село било све до 1815. године. Тек после ослобођења почели су се из долине исељавати по странама и насељавати на данашња места. Старе су породице: Маринковићи, Маторчевићи и Пантелићи. Остале су породице досељене и то: Величковићи (Ранковићи) из Куча, одакле jе дошао њихов чукундеда: Лазаревићи, Мартиновићи и Недељковићи су старином из Корита; Стефановићи (Радоjчићи, Глишићи, Илићи) старином су од Лесковца: Павловићи (Jеремићи) су из Куча; Пеjићи (Ђурићи) су из „Ерске“ и Илићи из Босне. Село ниjе имало цркву Служили се манастиром Раиновцем. Село Пударци имаjу своjу школу од 1893. године. (подаци краjем 1921).
У селу су ове породице:
–Ђорђевићи, славе Јовањдан. Најстарији досељеници, непознатог порекла. Њихове куће су у долини „Потока“.
–Величковићи (Ранковићи) славе Никољдан. Њихов чукундеда се доселио из Куча, Црна Гора.
–Лазаревићи, славе Никољдан. Прадед се доселио из Корита, између Пештера и Бихора.
–Мратиновићи (Недељковићи), славе Никољдан. Род су Лазаревићима.
–Стевановићи (Радоичићи, Глишићи и Илићи), славе Илиндан. Прадед човеку од 60 година доселио се из околине Лесковца. Једно време живео у Умчарима, одакле се овде доселио. Прадед је био костреџија и правио вреће. Станују у Илинском Крају. Крај назван по крсној слави.
–Маринковићи, славе Ђурђиц. Стара породица. Бежали „преко“ и отуда се доселили у Пударце. Од Маринковића су:
–Матејићи;
–Марковићи;
–Маторчевићи од којих су;
–Пантелићи.
–Павловићи и Јеремићи, славе Никољдан. Доселила се два брата, Ђурађ и Јеремија из Куча у Црној Гори. Од Ђурђа су Павловићи од Јеремије – Јеремићи.
–Пејчићи (Ђурићи), славе Св. Врече и Никољдан. Прабаба се доселила из Гроцке, удала се овде и довела синове Петра и Миту. Старином су из „Ерске“ а у Гроцкој су им род Пејчићи.
–Станојевићи (Цигани-Роми), славе Св. Петку. Доселили се из околине.
–Илићи, славе Ђурђевдан. Деда се доселио из Босне, овде служио и ушао жени у кућу.
–Јевтићи, славе Ђурђевдан. Непознатог су порекла.
Гробље је у Илинском Крају.
ИЗВОР: Боривоје Дробњаковић – Смедеревско Подунавље и Јасеница.
Демографиjа
У насељу Пударци живи 1117 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,4 година (38,6 код мушкараца и 42,1 код жена). У насељу има 413 домаћинстава, а просечан броj чланова по домаћинству jе 3,41.
Ово насеље jе насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
Демографиjа |
|
||
|
Година |
Становника |
|
|
|
1.507 |
|
|
|
|
1.602 |
|
|
|
|
1.642 |
|
|
|
|
1.497 |
|
|
|
|
1.552 |
|
|
|
|
1.643 |
|
||
|
1.410 |
|
||
Етнички састав према попису из 2002.
|
|
1.398 |
99,14 % |
|
|
|
2 |
0,14 % |
|
|
|
2 |
0,14 % |
|
|
|
1 |
0,07 % |
|
|
|
1 |
0,07 % |
|
|
|
1 |
0,07 % |
|
|
непознато |
|
3 |
0,21 % |
Становништво према полу и старости
|
|
м |
|
|
ж |
|
? |
1 |
|
|
1 |
|
80+ |
14 |
|
|
20 |
|
75—79 |
15 |
|
|
40 |
|
70—74 |
42 |
|
|
42 |
|
65—69 |
41 |
|
|
52 |
|
60—64 |
23 |
|
|
30 |
|
55—59 |
33 |
|
|
40 |
|
50—54 |
63 |
|
|
53 |
|
45—49 |
56 |
|
|
67 |
|
40—44 |
44 |
|
|
46 |
|
35—39 |
45 |
|
|
40 |
|
30—34 |
45 |
|
|
44 |
|
25—29 |
49 |
|
|
48 |
|
20—24 |
47 |
|
|
41 |
|
15—19 |
46 |
|
|
44 |
|
10—14 |
51 |
|
|
41 |
|
5—9 |
37 |
|
|
39 |
|
0—4 |
40 |
|
|
30 |
|
Просек : |
38,6 |
|
|
42,1 |