Замак Белимарковић jе поред врњачке Цркве наjстариjи обjекат у Врњачкоj Бањи. Изграђен jе на падини изнад извора минералне воде „Топла вода“ по узору на дворце из Италиjе и Пољске. Идеjно решење дао jе генералов сестрић, градевинског инжењера Павла Денића.
Радове jе надгледао аустриjски грађевински инжењера Франца Винтера, у периоду од 1888. до 1894.године. Наjвећи део радова био jе завршен jош 1889. године. До седамдесетих година прошлог века у њему су живели наследници генерала Белимарковић, када jе откупљен за намену културе.
Данас овим културним добром управла „Културни центар Врњачке Бање“.
У њему се данас налази Завичаjни музеj коjи jе комплексног типа и односи се на териториjу Врњачке Бање и околине, са археолошком, етнографском, историjском (збирка графичко-туристицке пропаганде Врњаца, збирка градитељског наследа, збирка старих разгледница, збирка фотографиjа, збирка старих фото негатива на стаклу), уметничком збирком (скулптуре, слике, графике…) и соба ђенерала Белимарковића“.
Сталну поставку чине три изложбе:
- „Ладариште – праисториjа Врњаца“,
- „Етнографско наслеђе Врњачке Бање“,
- „Спомен соба ђенерала Белимарковића“.