Традицију православне религије већ деценијама проносе цркве које постоје у селима Градске општине Костолац: у Кленовнику, у Селу Костолац, Петки и Острову. Свештеници из сеоских цркава учествују активно у животима своје заједнице, делећи са парохијанима све значајне тренутке из њихових живота. Они су духовници својим мештанима.
И Костолчани су, све док није изграђена црква у Костолцу, одлазили на верске службе које су се одржавале у сеоским црквама.
Црквена општина Нови Костолац, која је у саставу Епархије браничевске, основана је 1994. године. Темељи цркве Светог Максима Исповедника, иначе једине парохијске цркве у Србији посвећене овом свецу, постављени су јула 1994. године и освећени у септембру исте године. Више од једне деценије трајала је изградња. Црква је свечано освештана 21. октобра 2012. године. Фрескописање цркве у Костолцу је од изузетног значаја. Један од најбољих иконописаца у православном свету отац Стаматис Склирис из Атине почео је да је осликава 2006. године. Костолачка црква је прва парохијска црква у Србији коју је овај иконописац осликао.
Црква је карактеристична и по аутентичном мермерном иконостасу, који је урађен по узору на ранохришћанске и средњовековне иконостасе наших древних цркава. Црква има и крстионицу са правим базеном за „погружење“. У порти се налази парохијски дом, продавница црквених предмета и књига, затим агиазма – чесма, направљена у духу средњеве ковних манастирских чесми, посвећена Пресветој Богородици. На месту некадашњег летњиковца дозидана је сала за окупљање грађана и за празничне трпезе. У једном делу порте засађене су тридесет три саднице. Свака садница посвећена је неком живом или преминулом српском песнику и писцу.
Паралелно са зидањем цркве формирао се и литургијскопарохијски живот. Почев од Ђурђевдана 2002. године, у цркви се редовно служе Свете Литургије сваке недеље и празником. На иницијативу Црквене општине Нови Костолац, установљена је слава Костолца, 21. јула 2001. године, на празник Св. Великомученика Прокопија и она почиње свечаном литијом кроз град. Епископ пожаревачкобраничевски Игнатије служио је Свету Литургију седам пута у овој цркви. На иницијативу Црквене општине, 2001. године је, по први пут, празник Бадње вече прослављен када му је време – на Бадње вече. На овај начин се и даље прославља у цркви и у порти.
Костолачка црква може се похвалити и богатим културним садржајем. Протеклих година била је домаћин бројних академских предавања. Неколико епископа из земље и иностранства гостовало је у њој. При цркви је установљена, сад већ традиционална културно уметничка манифестација Дани Светог Ћирила и Методија.
„Костолачка жишка“. „Жишка“ сваког маја годинама окупља велики број значајних српских песника, уз учешће локалних стваралаца. Црква Светог Максима Исповедника је место окупљања свих православних верника Градске општине Костолац.
Досадашњи свештеници цркве у Костолцу су: протојереј Александар Михаило вић, протојереј Ненад Лазаревић, свештеник Дејан Лазаров и свештеник Иван Филиповић.