ПОДЛОКАЊ – ЕТНО СЕЛО
Пре две деценије се у родни Подлокањ вратио Миливој Бата Клепић (73) и то са товаром уметничких дела, пошто се у Београду потврдио као врсни колекционар, галериста и трговац уметнинама. Бата се вратио са идејом да Подлокањ, који данас има око шездесетак становника, претвори у уметничко дело – својеврсно етно село.

Куповао је Миливој Клепић оронуле куће, поправљао их и рушио да би градио нове, сређивао плацеве, изградио капелу на гробљу, уложио доста свог новца у адаптацију сеоског Задружног дома, у који је сместио вредну поставку православних икона на платну и стаклу, збирку од преко 400 експоната грнчарије, остварења реномираних сликара и вајара и додао вредну збирку препарираних животиња из заоставштине познатог новокнежевачког зоопрепаратора Радивоја Браце Јанчића.

Главну улицу је улепшао изградњом 20 ћуприја у рустичном стилу, које су украшене скулптурама у камену, дела Илије Филиповића. Поставио је спомениик у бронзи Михајлу Пупину, рад академског вајара Саве Халугина, а недавно и споменик доајену српског и југословенског глумишта Милану Ајвазу (рођеном у Српском Крстуру, у новокнежевачкој општини), чију је бисту у камену израдио Илија Филиповић.

Бата Клепић са супругом одржава и коси траву у селу на око пет хектара, а његовим примером се руководе и остали мештани, тако да је село уређено. Према његовом мишљењу има основа да се у Подлокањ уложе средства да постане туристичко насеље.

У музејској поставци је преко 100 православних икона старих и до два века, али не по црквеним шаблонима, него махом виђеним очима непознатих самоуких уметника.

Нисам се уопште бавио иконама, него остварењима модерних сликара између два светска рата, бавио сам се галеријским послом и мало трговао уметнинама. Онда ми је на вредност и значај тих икона указао наш познати сликар Радомир Дамјановић Дамјан који живи у Милану, поклонио ми две и још седам оставио на чување. Аутори неких се знају, као рецимо Свиленгаћа из Мокрина. Када се прочуло да сам се заинтересовао за иконе, људи су их доносили, улагао сам у њихову рестаурацију. Грнчарију коју поседујем сакупљао је велики модерни апстрактни сликар Александар Томашевић до смрти 1968. године и мењао сам се за неке слике. Штета је што нема заинтересованих стручњака да овде дођу и сагледају уметничку и културну вредност ових колекција икона и грнчарије - закључује Клепић.