Бела Црква
Туризам

ПОДЛОКАЊ – ЕТНО СЕЛО

Пре две деценије се у родни Подлокањ вратио Миливој Бата Клепић (73) и то са товаром уметничких дела, пошто се у Београду потврдио као врсни колекционар, галериста и трговац уметнинама. Бата се вратио са идејом да Подлокањ, који данас има око шездесетак становника, претвори у уметничко дело – својеврсно етно село.

Podlokanj IMG_20200814_135600 Milivoj Klepic Bato.jpg

Куповао је Миливој Клепић оронуле куће, поправљао их и рушио да би градио нове, сређивао плацеве, изградио капелу на гробљу, уложио доста свог новца у адаптацију сеоског Задружног дома, у који је сместио вредну поставку православних икона на платну и стаклу, збирку од преко 400 експоната грнчарије, остварења реномираних сликара и вајара и додао вредну збирку препарираних животиња из заоставштине познатог новокнежевачког зоопрепаратора Радивоја Браце Јанчића.

Podlokanj IMG_6499.jpg

Главну улицу је улепшао изградњом 20 ћуприја у рустичном стилу, које су украшене скулптурама у камену, дела Илије Филиповића. Поставио је спомениик у бронзи Михајлу Пупину, рад академског вајара Саве Халугина, а недавно и споменик доајену српског и југословенског глумишта Милану Ајвазу (рођеном у Српском Крстуру, у новокнежевачкој општини), чију је бисту у камену израдио Илија Филиповић.

Podlokanj IMG_6564.jpg

Бата Клепић са супругом одржава и коси траву у селу на око пет хектара, а његовим примером се руководе и остали мештани, тако да је село уређено. Према његовом мишљењу има основа да се у Подлокањ уложе средства да постане туристичко насеље.

Podlokanj IMG_6921.jpg

У музејској поставци је преко 100 православних икона старих и до два века, али не по црквеним шаблонима, него махом виђеним очима непознатих самоуких уметника.

Podlokanj IMG_6505.jpg

Нисам се уопште бавио иконама, него остварењима модерних сликара између два светска рата, бавио сам се галеријским послом и мало трговао уметнинама. Онда ми је на вредност и значај тих икона указао наш познати сликар Радомир Дамјановић Дамјан који живи у Милану, поклонио ми две и још седам оставио на чување. Аутори неких се знају, као рецимо Свиленгаћа из Мокрина. Када се прочуло да сам се заинтересовао за иконе, људи су их доносили, улагао сам у њихову рестаурацију. Грнчарију коју поседујем сакупљао је велики модерни апстрактни сликар Александар Томашевић до смрти 1968. године и мењао сам се за неке слике. Штета је што нема заинтересованих стручњака да овде дођу и сагледају уметничку и културну вредност ових колекција икона и грнчарије - закључује Клепић.